questions
of
the
heart
Portofolio.
mali je ovo svijet

Ne mogu da skrijem ono sto sam uradila. Oziljci me podsjecaju. Ja sam samo ciganka koja se krije iza lica gorde provincijalke..


Povlacim se u svoju samocu tamo gde su ljudi moga kova tamo gde se tesko zivi nocu od tisine i opasnih snova
<$zalud izguzvana svila$>
<$tecem i kada stojim$> @ <$stvari koje nikada necu reci$>

<$
23.03.2016.

Polovina Ciganke

Vidis, nestala je. Gledam je kako se pomjera i boli me nesto u prsima. Ne mogu da vjerujem da tako zdepasto, zlobno i tmurno bice postoji. A postoji... Meni se muci gledajuci je a on zivi sa njom. Zivi za njen dah. A ona ga samo gleda; onako ispod oka i sa hrapavim glasom mu svako malo odbrusi da nema sta traziti tu. Vec ju je slomio, gotovo! Jedino mu je ostalo da je gleda kako se polahko gusi u savrseno toplom moru. Kako se raspada u plimi. On je povuce na obalu, s vremena na vrijeme. Priprjeti joj da je vise nece drzati na oku i onda se ona raspadne, jos jace, jos bolnije. Toliko jako da on na kraju juri da je sastavi. I onda i ona ustane, pa je skupa sastavljaju. I sastave oni nju, mada to traje kratko. Ona se oklizne niz stijenu i opet se gusi. Biva nije navikla da zivi na mokroj povrsini. Lakse se gusiti u oceanu nego hodati po golom kamenu. Lakse je tako... A je li? Ja je gledam i brinem. Stanje je crveno. Ne znam kako cu je sada izvuci a da je on ne ostavi. Kakvim cu se sada trikovima posluziti da ga nagovorim da je pazi?!


Stariji postovi

$>